Fiskalna politika u funkciji rasta

Image

Dužnička kriza u Evropi je rezultat višedecenijskih strukturnih slabosti, zaostajanja u konkurenti i pretjeranog rasta države blagostanja. Narastajući javni dugovi i problem u bankarskom sektoru prijete da ekonomski parališu evropsku ekonomiju.

Danas se gotovo sve države u Evrope suočavaju sa povećanim eksternim rizicima, te snažnim socijalnim i političkim otporima prema promjenama. Male i otvorene ekonomije, posebno sa neinvesticionim kreditnim rejtingom i nemogućnošću pristupu fondovima EU, moraju ojačati fiskalnu stabilnost.

U prethodne tri godine, Crna Gora je sprovela jednu od najznačajnijih fiskalnih konsolidacija, a njen najveći dio odnosio se na rashodnu stranu. Državna potrošnja je, na godišnjem nivou, smanjena za preko 300 miliona eura,  sa 51% na 40% BDP-a. Time je građanima i privredi dugoročno smanjen fiskalni teret, a Crna Gora se svrstala u države sa umjerenom potrošnjom u Evropi.

Smanjenje državne potrošnje omogućilo je smanjenje budžetskog deficita sa preko 5% BDP-a koliko je iznosio 2009 i 2010. godine na projektovanih 2,5% u 2012. godini. Postojani deficit od izbijanja krize do danas donio je rast javnog duga, koji danas iznosi 46% BDP-a, što Crnu Goru svrstava u umjereno zadužene države.

Iako po fiskalnim parametrima Crna Gora zadovoljava Mastristske kriterijume, trendovi rasta javnog duga su nepovoljni i neodrživi. Toga moramo svi biti svjesni. Zato se u Crnoj Gori moramo složiti oko najvažnijeg fiskalnog cilja: smanjenja deficita i smanjenja duga.

Istovremeno, od same visine potrošnje, deficita i javnog duga, važniji je kvalitet i rezultat. Eventualni deficit je prihvatljiv jedino ukoliko je u funkciji realizacije produktivnih kapitalnih projekata koji će podstaći ekonomski rast.

Smanjenje potrošnje i deficita može biti put u ekonomsku propast ukoliko nije u funkciji rasta. Zato najvažniji ekonomski cilj mora biti održivi ekonomski rast, podstaknut strukturnim reformama, unapređenjem poslovnog ambijenta i efikasnijom državnom administracijom.

U ovom kontekstu, osnovni pravci buduće politke javnih finansija treba da budu:

– Do 2014. godine ući u zonu budžetskog suficita;

– Izmjeniti organski zakon o budžetu i uvesti srednjoročni budžet, kao dodatni mehanizam fiskalne kontrole;

– Definisati fiskalna pravila;

– Očuvati kreditni rejting;

– Obezbijediti sredstva za finansiranje budžeta i kapitalnih projekata od  međunarodnih finansijskih institucija, Svjetske banke, EIB-a i EBRD-a;

– Dodatno poboljšati efikanost penzionog sistema kroz provjeru prava osiguranika i izmjenama zakona ne proširivati prava.

– Unaprijediti efikasnost socijalne zaštite, na način da penziona i socijalna davanja ne bi bila stimulans za nezasnivanje formalnih radnih odnosa;

– Zadržati postojeće poreske stope i, u slučaju suficita, smanjiti doprinose;

– Dalje raditi na smanjivanju sive ekonomije i monopolskog ponašanja na tržištu;

– Učešće kapitalnog budžeta, posebno ulaganja u oblasti putne i komunalne ifrastukture, treba dostići najmanje 10% ukupnog budžeta ili najmanje 5% BDP-a;

– U slučaju ostvarivanja jednokratnih prihoda, kroz SDI ili privatizaciju, sredstva iskoristiti za smanjivanje duga, posebno skupog od 2009. godine.

Smatram da će kvalitet vođenja javnih finansija (po prethodno navedenim smjernicama) u narednih deset godina oprijedijeliti, u velikoj mjeri, perspektive ove države za znatno duži vremenski period.

Pred Crnom Gorom su godine ekonomskog rasta koje će biti na nivou od oko 5%. U to sam siguran i ima više razloga na čemu temeljim otimizam:

– turizam i energetika su globalno brzo rastuće grane u kojima je Crna Gora konkurentna;

– proces euroatlatnskih integracijama, koji je tek pred nama, iz iskustva drugih zemalja, donosi ekonomske benefite i podstiče rast;

– otvorenost ekonomije i unapređenje poslovnog ambijenta smanjuju transakcione troškove i čine ekonomiju konkurentnijom;

– struktura crnogorske ekonomije, koja se uprkos krizi transformisala u veoma fleksibilan i žilav mikro i mali privatni sektor, kvalitenija ponuda radne snage itd.

Stope rasta, a time i budžetskih prihoda ne smijemo iskoristiti da povećamo mandatornu potrošnju, bez obzira koliko to bilo politički i socijalno primamljivo. Ne smijemo učinimo javnu potrošnju rigidnijom, a da linearnim povećanjem zarada i ostalih davanja iz budžeta umanjimo konkuretnost ekonomije i destimulišemo zapošljavanje u privatnom sektoru. Buduće suficite treba iskoristiti za smanjivanje duga i stvaranje fiskalne rezerve. Državna potrošnja i nivo duga treba da teže relativnom učešću u BDP-u manjem od 30%, a poreske stope moraju biti konkurentne, čime će javne finansije biti siguran i snažan podsticaj održivog ekonomskog rasta.

Dr Milorad Katnić, ministar finansija

Jačanje medjunarodnih aktivnosti i dugoročno planiranje kao garancija održivosti i rasta

Došlo je vrijeme da se Evropljanima postavi pitanje i pošalje poruka koju je Kenedi postavio Amerikancima šesdesetih godina. Prevedeno na ‘’evropski’’: ”Zapitajte se ne samo što EU može da učini za vas, već što vi, kao Evropljani/građani, možete učiniti za EU?”

U 2011. godini Crna Gora je nastavila da se uspješno suočava i prevazilazi brojne ekonomsko-finansijske izazove. Ono što se činilo izglednim na početku 2011. godine, sa proticanjem vremena, imalo je sve manje izgleda. Realna je bila jedino neizvjesnost, a uzročno – posljedična povezanost odluka i percepcija bivala je sve kompleksnija.

U centar pažnje našla se Evropa, ovog puta ne zbog svoje spoljnopolitičke neusklađenosti, već  finansijske. Da li je politika uticala na lošu ekonomsku sliku ili je ova druga uticala da se počnu postavljati i preispitivati funkcionalnost i fundamentalnost političkih temelja na kojima počiva EU,  pitanje je o kome se može diskutovati. Koliko god elita i slojeva u ujedinjenoj Evropi bilo, jedno je sigurno – došlo je vrijeme da se Evropljanima postavi pitanje i pošalje poruka koju je Kenedi postavio Amerikancima šesdesetih godina. Prevedeno na ‘’evropski’’: ”Zapitajte se ne samo što EU može da učini za vas, već što vi, kao Evropljani/građani, možete učiniti za EU?”. Continue reading

Aktiviranje jedne garancije može aktivirati i ostale

Godišnji intervju ministra finansija, Milorada Katnića, za novinsku agenciju Mina-Business

Garancije date Kombinatu aluminijuma (KAP) ozbiljno su ekonomsko pitanje sa visokim fiskalnim rizikom i ukoliko bi se aktivirala jedna, postoji opasnost da se moraju platiti sve, u iznosu od 130 miliona EUR, saopštio je ministar finansija Milorad Katnić.

On je objasnio da su ugovori sa međunarodnim finansijskim institucijama takvi da ako se aktivira jedna garancija, onda svaki kreditor ima pravo da traži aktiviranje svojih garancija.

»Znači, ukoliko bi se aktivirala jedna garancija, to sa sobom nosi rizik da moramo platiti sve, u iznosu od 130 miliona EUR«, rekao je Katnić u intervjuu agenciji Mina-business. Continue reading

Genus una sumus

Uzimajući za naslov ovog nepretencioznog teksta krilaticu po kojoj smo, ipak, jedan rod na ovoj planeti, pred početak nove godine, učinilo mi se stvarnijim uvjerenje da, ipak, pripadamo jednom istom svijetu i da, kao mali etnos i sistem, dijelimo sudbinu globalnih promjena, pa i onih u sferi tako nepredvidive ekonomije.

Ovih dana u svjetskoj ekonomiji brzo se smjenjuju događaji uzburkani dužničkom krizom koji generišu zabrinutost i neizvjesnost pred razvojem događaja. Globalni sistem je uzdrman i rašomon mogućih rješenja za saniranje ugroženog rasta, koliko god da ćiktiviia odbrambene mehanizme u okvirima interesa nacionalnih ekonomija, ipak afirmiše spoznaju o povezanosti ekonomija i pripadnosti globalnom svijetu. Continue reading

Nijesu samo suvoparni brojevi


Pokrenuli smo ovaj blog da biste saznali više informacija o svijetu novca, ali se nećemo baviti isključivo brojkama. Ova šarenolika strana je napravljena sa ciljem da pruži razne informacije iz oblasti ekonomije, javnih finansija, kao i iz drugih srodnih oblasti. Najviše ćemo se fokusirati na Crnu Goru.

Razlog pokretanja ovog bloga je dvostruk. Prvi razlog je u činjenicii da smo mi veliki entuzijasti po pitanju ove oblasti, pa smo odlučili da, pokretanjem ovog bloga, taj naš entuzijazam izrazimo na jedan „štreberski“ način. Nadamo se da će većina ljudi (ne samo ekonomski analitičari) dijeliti naš optimizam.’

Drugi razlog pokretanja bloga je rezultat našeg mišljenja da finansije treba objasniti na lako razumljiv način. Mi bi voljeli da živimo u zemlji u kojoj većina građana razumije razloge finansijskih odluka, prvenstveno zato što one  utiču na naš svakodnevni život.

Ministarstvo finansija važi za tehnokratsku državnu službu, a mi vjerujemo da je period tehnokratije završen. Internet je promijenio ljude najmanje na dva načina: oni žele da znaju sve i oni žele da kažu svima šta rade. Ovo važi i za nas: nijesmo samo shvatili da naš rad mora biti transparentniji, nego smo i voljni da podijelimo naše stavove vezane za  pitanja koja smatramo relevantnim, ali i koja nijesu striktno vezana za naš svakodnevni posao.

Doba Interneta daje mogućnost državnim službama da podijele informacije o svom radu sa velikim brojem ljudi. Znanje postaje pristupačno, informacije vidljive, a odlučivanje razumljivije, transparentnije i promišljenije. Smatramo da je ovaj  blog novi korak u tom pravcu.

Zaposleni u Ministarstvu finansija


Budžet

Hazlit je zapisao da sve što dobijamo, osim besplatnih darova prirode, moramo i da platimo. Kako se budžetski prihodi ne mogu kreirati magičnim štapićem, niti su rezultat besplatnog dara prirode, ukupnu potrošnju države, prije ili kasnije, moraju da plate poreski obveznici. U najkraćem, ni u privatnim ni u javnim finansijama »nema besplatnog ručka«.

Zato je važno razumjeti da se budžetom ne stvara dohodak, već se on preraspodjeljuje. Kao i prilikom svake preraspodjele, obično oni od kojih se uzima (poreski obveznici – građani i kompanije) su ubijeđeni da plaćaju veliku cijenu, a oni kojima se daje (korisnici budžeta – zaposleni u javnom sektoru, penzioneri, pojedinci i kompanije koji dobijaju pomoć i subvencije) su nezadovoljni primanjima. A najveći broj građana ne shvata (ili ne želi da shvati) da veća primanja iz državnog budžeta obavezno znače i veća uzimanja za njegove potrebe.

Istorija i iskustvo pokazuju da što je preraspodjela umjerenija (čitajte: budžet manji), a korišćenje sredstava efikasnije (čitajte: građani dobijaju kvalitetnije usluge države koje su fokusirane na pravni poredak, neophodna javna dobra: infrastrukturu, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje), veće su šanse za dugoročni napredak i prosperitet. Istovremeno, preraspodjela treba da bude ravnomjerna – da ne predstavlja prevelik teret za najuspješnije, ali i da ne budu zaboravljeni i zapostavljeni oni koji bez socijalne brige države ne mogu da obezbijede minimum egzistencije. Jer, ukoliko bi se (veći) poreski teret usmjerio na malobrojne, koji stvaraju (veći) dohodak, oni će ili manje stvarati, ili će glasati nogama (preseliti svoje znanje i kapital u države koje ih manje oporezuju – »kažnjavaju«), pa će time i najugroženiji, ali i ukupno društvo biti siromašnije.

Budžet (riječ potiče od francuske riječi la bougette – torba, škrinja u kojoj su se pohranjivale vrijedne stvari, i engleske riječi »budget« – torba u kojoj se čuvaju državni fondovi) nije samo spisak prihoda i rashoda države. Budžetom se definiše pravac državne (ekonomske) politike za predstojeću godinu. U Crnoj Gori, ova tema zaslužuje još veću pažnju jer je, zbog upotrebe eura, naš uticaj na nivo, strukturu i dinamiku novčane mase, kao i na cirkulaciju novca, ograničen, a budžetskom politikom se dominantno utiče na fiskalnu i finansijsku  stabilnost. Stoga, rasprava o budžetu, sa pravom, zavređuje veliku pažnju i uključenost što većeg broja, naravno, dovoljno kompetentnih, aktera spremnih da svojim stavom doprinesu kvalitetu diskusije.

Brojke su neizostavne u svakom tekstu o budžetu, pa je to slučaj i sa ovim.  Cilj mi je da Vam, kroz brojke, približim budžet za narednu godinu:

  • U narednoj godini planiramo da potrošimo manje državnog novca, i to 26 miliona eura ili 1,5% manje nego u 2011. godini (odnosno da smanjimo budžetsku potrošnju sa 38,3% na 36,8% BDP-a). Smanjenje državne potrošnje znači manje zaduživanje i manje opterećenje budućih poreskih obveznika. Međutim, ne zadovoljavamo se ovim ciljem, već srednjoročno planiramo smanjenje tekuće potrošnje ispod 35% BDP-a. To će nam omogućiti da više budžetskih sredstava koristimo za kapitalne investicije, odnosno unapređenje puteva, škola, bolnica, izgradnju ekološke infrastrukture…
  • Budžetom za 2012. godinu obezbijedićemo redovno izmirenje svih obaveza, kako međunarodnih, tako i domaćih. Najveći dio obaveza budžeta odnosi se na penzije, socijalna davanja i zarade (preko 70% ukupnih rashoda). Planirano je da ova davanja budu uvećana kako bi se očuvao životni standard i odgovorilo na izražene socijalne probleme. Sa druge strane, smanjili smo subvencije, ugovorene usluge, nabavku opreme, telefonske troškove, reprezentacije i službena putovanja za oko 25%. Efikasnije koršćenje novca poreskih obveznika podrazumijeva manji trošak, a veći kvalitet usluga koje pruža država. To mora biti obilježje i usmjerenje svake budžetske politike.
  • Budžetom je predviđen rast prihoda od preko 50 miliona eura, koji će se obezbijediti ne kroz povećanje (osnovnih) poreza, već proširenjem poreske osnovice i smanjenjem sive ekonomije. Većim oporezivanjem destimulisala bi se ekonomska aktivnost i investicije, što bi u dugom roku smanjilo poresku osnovicu i budžetske prihode. Oporezivanjem imovine koja nije u funkciji stvaranja dohotka i efikasnijom borbom protiv sive ekonomije podstaći će se ekonomska aktivnost i stvoriti ravnopravniji uslovi za biznis.
  • Budžetski deficit u 2012. biće, više nego, prepolovljen. Planiran je u iznosu od 42 miliona eura, odnosno 1,25% BDP-a. Štaviše, ovo nam omogućava da već planiramo budžet bez deficita u 2013, odnosno sa suficitom od preko 1% BDP-a u 2014. godini. Time stvaramo uslove za smanjenje državnog duga i rasterećenje budućih generacija (poreskih obveznika).
  • Budžetom je planiran kapitalni budžet u iznosu od oko 70 miliona eura (2,1% BDP-a). Kapitalnim budžetom nastaviće se realizacija važnih infrastrukturnih i građevinskih projekata koje su preduslov za ekonomsko i institucionalno napredovanje. Ovo nijesu jedina sredstva za kapitalne investicije, već će, uz kapitalne rashode lokalnih samouprava i korišćenje sredstava iz grantova i kredita međunarodnih institucija, ukupan kapitalni budžet u 2012. godini premašiti 4% BDP-a.
  • Planirano zaduživanje od 230 miliona eura biće korišćeno za oplatu glavnice kredita,  finansiranje deficita i stvaranje fonda fiskalnih rezervi. Otplata obaveza i dugova iz prethodnog perioda je nužnost, a urednim servisiranjem dokazujemo svoj kredibilitet. Fiskalnim rezervama obezbjeđujemo dodatnu sigurnost, koja je posebno važna u vrlo neizvjesnim i nestabilnim uslovima.
  • Državni dug će na kraju 2012. godine iznositi 46.8% BDP-a i biće u okviru Mastritskih fiskalnih kriterijuma. Najveći dio rasta duga se odnosi upravo na stvaranje fiskalnih rezervi, pa je neto povećanje duga manje od kapitalnog budžeta, čime poštujemo i zlatno fiskalno pravilo. Garancije su planirane veoma restriktivno, na svega 10 miliona eura, kako bismo ograničili fiskalnu „izloženost“ i rizik.

U najkraćem, jačanjem kredibiliteta fiskalne politike, uz tješnju saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama, jačamo stabilnost. Uz nastavak strukturnih reformi i unaprijeđenje poslovnog ambijenta i efikasnosti administracije, stvaramo osnove za dinamičniji rast. To treba i to jeste prioritet ekonomske politike koju će sprovoditi Vlada u narednom periodu.

Predlog budžeta za 2012. je najbolji odgovor koji možemo ponuditi na ekonomske izazove sa kojima se suočava Evropa, a time i Crna Gora. On treba da bude posmatran i kritikovan u širem kontekstu i uvažavajući srednjoročnu perspektivu. Važni su kratkoročni ciljevi koje smo definisali, ali je još važniji pravac, koji vodi ka konkurentnoj i dinamičnoj ekonomiji, koja je omeđena fiskalno odgovornom i konzistentnom politikom. To je jedini materijal kojim možemo popločati put za dugoročni prosperitet.

dr Milorad Katnić, ministar finansija