Image

Advertisements

Nijesu samo suvoparni brojevi


Pokrenuli smo ovaj blog da biste saznali više informacija o svijetu novca, ali se nećemo baviti isključivo brojkama. Ova šarenolika strana je napravljena sa ciljem da pruži razne informacije iz oblasti ekonomije, javnih finansija, kao i iz drugih srodnih oblasti. Najviše ćemo se fokusirati na Crnu Goru.

Razlog pokretanja ovog bloga je dvostruk. Prvi razlog je u činjenicii da smo mi veliki entuzijasti po pitanju ove oblasti, pa smo odlučili da, pokretanjem ovog bloga, taj naš entuzijazam izrazimo na jedan „štreberski“ način. Nadamo se da će većina ljudi (ne samo ekonomski analitičari) dijeliti naš optimizam.’

Drugi razlog pokretanja bloga je rezultat našeg mišljenja da finansije treba objasniti na lako razumljiv način. Mi bi voljeli da živimo u zemlji u kojoj većina građana razumije razloge finansijskih odluka, prvenstveno zato što one  utiču na naš svakodnevni život.

Ministarstvo finansija važi za tehnokratsku državnu službu, a mi vjerujemo da je period tehnokratije završen. Internet je promijenio ljude najmanje na dva načina: oni žele da znaju sve i oni žele da kažu svima šta rade. Ovo važi i za nas: nijesmo samo shvatili da naš rad mora biti transparentniji, nego smo i voljni da podijelimo naše stavove vezane za  pitanja koja smatramo relevantnim, ali i koja nijesu striktno vezana za naš svakodnevni posao.

Doba Interneta daje mogućnost državnim službama da podijele informacije o svom radu sa velikim brojem ljudi. Znanje postaje pristupačno, informacije vidljive, a odlučivanje razumljivije, transparentnije i promišljenije. Smatramo da je ovaj  blog novi korak u tom pravcu.

Zaposleni u Ministarstvu finansija


Budžet

Hazlit je zapisao da sve što dobijamo, osim besplatnih darova prirode, moramo i da platimo. Kako se budžetski prihodi ne mogu kreirati magičnim štapićem, niti su rezultat besplatnog dara prirode, ukupnu potrošnju države, prije ili kasnije, moraju da plate poreski obveznici. U najkraćem, ni u privatnim ni u javnim finansijama »nema besplatnog ručka«.

Zato je važno razumjeti da se budžetom ne stvara dohodak, već se on preraspodjeljuje. Kao i prilikom svake preraspodjele, obično oni od kojih se uzima (poreski obveznici – građani i kompanije) su ubijeđeni da plaćaju veliku cijenu, a oni kojima se daje (korisnici budžeta – zaposleni u javnom sektoru, penzioneri, pojedinci i kompanije koji dobijaju pomoć i subvencije) su nezadovoljni primanjima. A najveći broj građana ne shvata (ili ne želi da shvati) da veća primanja iz državnog budžeta obavezno znače i veća uzimanja za njegove potrebe.

Istorija i iskustvo pokazuju da što je preraspodjela umjerenija (čitajte: budžet manji), a korišćenje sredstava efikasnije (čitajte: građani dobijaju kvalitetnije usluge države koje su fokusirane na pravni poredak, neophodna javna dobra: infrastrukturu, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje), veće su šanse za dugoročni napredak i prosperitet. Istovremeno, preraspodjela treba da bude ravnomjerna – da ne predstavlja prevelik teret za najuspješnije, ali i da ne budu zaboravljeni i zapostavljeni oni koji bez socijalne brige države ne mogu da obezbijede minimum egzistencije. Jer, ukoliko bi se (veći) poreski teret usmjerio na malobrojne, koji stvaraju (veći) dohodak, oni će ili manje stvarati, ili će glasati nogama (preseliti svoje znanje i kapital u države koje ih manje oporezuju – »kažnjavaju«), pa će time i najugroženiji, ali i ukupno društvo biti siromašnije.

Budžet (riječ potiče od francuske riječi la bougette – torba, škrinja u kojoj su se pohranjivale vrijedne stvari, i engleske riječi »budget« – torba u kojoj se čuvaju državni fondovi) nije samo spisak prihoda i rashoda države. Budžetom se definiše pravac državne (ekonomske) politike za predstojeću godinu. U Crnoj Gori, ova tema zaslužuje još veću pažnju jer je, zbog upotrebe eura, naš uticaj na nivo, strukturu i dinamiku novčane mase, kao i na cirkulaciju novca, ograničen, a budžetskom politikom se dominantno utiče na fiskalnu i finansijsku  stabilnost. Stoga, rasprava o budžetu, sa pravom, zavređuje veliku pažnju i uključenost što većeg broja, naravno, dovoljno kompetentnih, aktera spremnih da svojim stavom doprinesu kvalitetu diskusije.

Brojke su neizostavne u svakom tekstu o budžetu, pa je to slučaj i sa ovim.  Cilj mi je da Vam, kroz brojke, približim budžet za narednu godinu:

  • U narednoj godini planiramo da potrošimo manje državnog novca, i to 26 miliona eura ili 1,5% manje nego u 2011. godini (odnosno da smanjimo budžetsku potrošnju sa 38,3% na 36,8% BDP-a). Smanjenje državne potrošnje znači manje zaduživanje i manje opterećenje budućih poreskih obveznika. Međutim, ne zadovoljavamo se ovim ciljem, već srednjoročno planiramo smanjenje tekuće potrošnje ispod 35% BDP-a. To će nam omogućiti da više budžetskih sredstava koristimo za kapitalne investicije, odnosno unapređenje puteva, škola, bolnica, izgradnju ekološke infrastrukture…
  • Budžetom za 2012. godinu obezbijedićemo redovno izmirenje svih obaveza, kako međunarodnih, tako i domaćih. Najveći dio obaveza budžeta odnosi se na penzije, socijalna davanja i zarade (preko 70% ukupnih rashoda). Planirano je da ova davanja budu uvećana kako bi se očuvao životni standard i odgovorilo na izražene socijalne probleme. Sa druge strane, smanjili smo subvencije, ugovorene usluge, nabavku opreme, telefonske troškove, reprezentacije i službena putovanja za oko 25%. Efikasnije koršćenje novca poreskih obveznika podrazumijeva manji trošak, a veći kvalitet usluga koje pruža država. To mora biti obilježje i usmjerenje svake budžetske politike.
  • Budžetom je predviđen rast prihoda od preko 50 miliona eura, koji će se obezbijediti ne kroz povećanje (osnovnih) poreza, već proširenjem poreske osnovice i smanjenjem sive ekonomije. Većim oporezivanjem destimulisala bi se ekonomska aktivnost i investicije, što bi u dugom roku smanjilo poresku osnovicu i budžetske prihode. Oporezivanjem imovine koja nije u funkciji stvaranja dohotka i efikasnijom borbom protiv sive ekonomije podstaći će se ekonomska aktivnost i stvoriti ravnopravniji uslovi za biznis.
  • Budžetski deficit u 2012. biće, više nego, prepolovljen. Planiran je u iznosu od 42 miliona eura, odnosno 1,25% BDP-a. Štaviše, ovo nam omogućava da već planiramo budžet bez deficita u 2013, odnosno sa suficitom od preko 1% BDP-a u 2014. godini. Time stvaramo uslove za smanjenje državnog duga i rasterećenje budućih generacija (poreskih obveznika).
  • Budžetom je planiran kapitalni budžet u iznosu od oko 70 miliona eura (2,1% BDP-a). Kapitalnim budžetom nastaviće se realizacija važnih infrastrukturnih i građevinskih projekata koje su preduslov za ekonomsko i institucionalno napredovanje. Ovo nijesu jedina sredstva za kapitalne investicije, već će, uz kapitalne rashode lokalnih samouprava i korišćenje sredstava iz grantova i kredita međunarodnih institucija, ukupan kapitalni budžet u 2012. godini premašiti 4% BDP-a.
  • Planirano zaduživanje od 230 miliona eura biće korišćeno za oplatu glavnice kredita,  finansiranje deficita i stvaranje fonda fiskalnih rezervi. Otplata obaveza i dugova iz prethodnog perioda je nužnost, a urednim servisiranjem dokazujemo svoj kredibilitet. Fiskalnim rezervama obezbjeđujemo dodatnu sigurnost, koja je posebno važna u vrlo neizvjesnim i nestabilnim uslovima.
  • Državni dug će na kraju 2012. godine iznositi 46.8% BDP-a i biće u okviru Mastritskih fiskalnih kriterijuma. Najveći dio rasta duga se odnosi upravo na stvaranje fiskalnih rezervi, pa je neto povećanje duga manje od kapitalnog budžeta, čime poštujemo i zlatno fiskalno pravilo. Garancije su planirane veoma restriktivno, na svega 10 miliona eura, kako bismo ograničili fiskalnu „izloženost“ i rizik.

U najkraćem, jačanjem kredibiliteta fiskalne politike, uz tješnju saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama, jačamo stabilnost. Uz nastavak strukturnih reformi i unaprijeđenje poslovnog ambijenta i efikasnosti administracije, stvaramo osnove za dinamičniji rast. To treba i to jeste prioritet ekonomske politike koju će sprovoditi Vlada u narednom periodu.

Predlog budžeta za 2012. je najbolji odgovor koji možemo ponuditi na ekonomske izazove sa kojima se suočava Evropa, a time i Crna Gora. On treba da bude posmatran i kritikovan u širem kontekstu i uvažavajući srednjoročnu perspektivu. Važni su kratkoročni ciljevi koje smo definisali, ali je još važniji pravac, koji vodi ka konkurentnoj i dinamičnoj ekonomiji, koja je omeđena fiskalno odgovornom i konzistentnom politikom. To je jedini materijal kojim možemo popločati put za dugoročni prosperitet.

dr Milorad Katnić, ministar finansija